Originalna
publikacija
Program Evropske unije za modernizaciju visokog obrazovanja ([1]) podržava evropske sisteme visokog obrazovanja u nastojanju da odgovore na potrebe ekonomija i društava koja se sve više baziraju na znanju. U cilju proširivanja baze znanja i podsticanja napretka, visok nivo znanja i kompetencija je neophodan za sve veći broj Evropljana. Jedan od ključnih izazova za razvoj kvalitetnih masovnih sistema visokog obrazovanja jeste da se studentima obezbijede materijalni uslovi neophodni za sticanje znanja i ostvarivanje sopstvenog potencijala. Pitanje na koji način se ovo postiže na nacionalnom nivou predstavlja ključni aspekt socijalne dimenzije visokog obrazovanja, te stoga naknade koje studenti plaćaju i sistemi podrške čine bitne instrumente nacionalnih politika.
Međutim, pitanja koja se odnose na međusobnu povezanost studentskih naknada i mehanizama podrške su kompleksna, te ih je teško precizno upoređivati na evropskom nivou. Oba elementa igraju ulogu u promovisanju (ili odvraćanju od) upisa u visoko obrazovanje, a takođe mogu uticati na stopu napredovanja i završetka. Dok naknade predstavljaju finansijski teret – koji može biti manji ili veći u zavisnosti od njihove prirode, visine, te socio-ekonomske situacije studenata i njihovih porodica – mjere podrške mogu ublažiti određene finansijske prepreke za studiranje.
Prema zakonodavstvu Evropske Unije, svi državljani zemalja članica EU imaju pravo da se školuju u sistemu druge zemlje pod istim uslovima kao i državljani te zemlje. Drugim riječima, ista šema naknada i podrške za domaće studente primjenjuje se na sve studente iz Evropske Unije.
Kada je riječ o naknadama koje se naplaćuju, postoji mnogo varijacija pa su moguća su brojna tumačenja. Stoga se u ovoj publikaciji svi troškovi koji se naplaćuju studentima (izuzev doprinosa za studentske organizacije) smatraju naknadama, bez obzira na način plaćanja. Pored pitanja šta jeste a šta nije naknada, potrebno je razmotriti veliki broj drugih aspekata. Tamo gdje naknade postoje, da li ih plaćaju svi ili samo pojedini studenti? Ukoliko ih plaćaju samo pojedini studenti, na osnovu kojih kriterijuma se određuje koji studenti plaćaju a koji ne? I koliko zaista plaćaju?
Slična pitanja treba postaviti i kada je riječ o podršci za studente. Podrška ima različite načine realizacije, a ovaj izvještaj se fokusira isključivo na najzastupljenije i uporedive vidove podrške. Cilj izvještaja je da pokaže koji studenti, odnosno koje porodice, mogu koristiti javnu finansijsku pomoć u vidu stipendija, kredita, porodičnih dodataka ili poreskih olakšica. Takođe, predstavljeni su uslovi i kriterijumi koji se primjenjuju, kao i visina podrške koja se zapravo obezbjeđuje.
U odjeljku Ključni aspekti, pružen je kratak uporedni pregled informacija o naknadama i podrškama koje u evropskim zemlja postoje, a bazira se na podacima iz pregleda nacionalnih sistema koji slijede. Uporedni pregled se najviše fokusira na redovne studente prvog ciklusa visokog obrazovanja, budući da oni čine najveći dio studentske populacije u svakoj zemlji. Međutim, takođe su vršena određena poređenja među ciklusima. Nacionalni dijagrami i pregledi sistema ukazuju na glavne elemente nacionalnih sistema tako da ih čitalac može lako razumjeti, a takođe omogućava da se napravi precizno poređenje sa drugim zemljama. Vodič za pregled nacionalnih sistema daje pojašnjenje glavnih elemenata koji se u njima mogu naći.
Novina u ovogodišnjem izvještaju je da su obezbijeđeni podaci o naknadama i mehanizmima podrške za studente koji pohađaju programe kratkog ciklusa, čime je prepoznat sve veći značaj programa kratkog ciklusa u Evropi. Takođe su ispitani i sistemi naknada i podrške za vanredne studente.
KLJUČNI ASPEKTI
Nivo javne potrošnje za visoko obrazovanje se znatno razlikuje među evropskim zemljama. Takođe postoje različiti pristupi u pogledu naplate doprinosa od privatnih domaćinstava (studenata i/ili njihovih porodica), te u pogledu finansijske pomoći koja se obezbjeđuje za studente tokom školovanja. U četiri zemlje primjenjuje se politika „besplatnog školovanja za domaće studente i/ili studente iz zemalja EU“, dok u dvanaest zemalja svi studenti plaćaju naknade. Međutim, sami podaci o naknadama ne pružaju dovoljno informacija da bi se razumio pristup koji se u ovom pogledu primjenjuje. Kombinacije naknada i finansijske podrške, koje mogu biti brojne, od ključnog su značaja za razumijevanje programske politike koju određena zemlja realizuje. Svaki od 42 sistema pruža najmanje jedan vid mehanizama direktne podrške (stipendije ili kredite), dok u polovini njih takođe postoji indirektna podrška (porodični dodaci i poreske olakšice).
Da bi se procijenio neposredni uticaj koji naknade i mehanizmi podrške potencijalno mogu imati na redovne studente prvog ciklusa studija, na slici 1 je prikazano na koji način vlade raspoređuju naknade za pohađanje visokog obrazovanja među studentima i koliko su zapravo rasporostranjene stipendije (iznosi naknada i stipendija ovdje nijesu uzeti u obzir). Iako su stipendije samo jedan vid podrške, zapravo predstavljaju najčešći vid podrške za studente u Evropi, a vjerovatno i najznačajniji faktor koji utiče na percepciju studenata o finansijskoj sigurnosti tokom studija. One takođe odražavaju direktna ulaganja vlada u studente.
([1]) Saopštenje Evropske komisije upućeno Evropskom parlamentu, Evropskom savjetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regija o „Podršci za razvoj i zapošljavanje – plan modernizacije evropskih sistema visokog obrazovanja“. COM(2011) 567 finalno.
Brojač posjeta: 135
9
FEB
2018
